Puna Usta Poezije i Proze

11/16/20

Puna Usta Poezije 007 - 12.11.2020

★ iii evooo nas ★ koja slučajnost PUP nastavlja sa snimanjem opet u novembru, izgleda da nas jesen najjače primorava na poeziju : u 7. emisiju smo pročitali četiri pjesme, a i ovu kao i snimke ranijih emisija možete od sada slušati i preko našeg youtube kanala : zapratite nas i tamo pa će vam se buduća poetska čitanja lakše razotkrivati 🖤 dakle : Ana Marija Grbić , Tibor Hrs Eppinger Pandur Vitomirka Vita Trebovac, Marko Pogačar, pesma koju smo slušali je pohvala svetu benda Rer'Ižu, a u pozadini su išli limousine ^ erik truffaz, čitanje i na slovenščini, jesen, korona, jačanje imuniteta poezijom ★

emisiju „Puna Usta Poezije“ uređuju poetski maharadža Žak i njegova telohraniteljica Maja. oni nisu kritičar*ka niti stručnjak*kinja za poeziju. ali jesu poetski naelektrisani. smrtno ozbiljni. iako se slušaju lako i dođu kao zamena za sve moguće sedative, istovremeno imaju i efekat dizalica. čitaju vam pesme u ritmu poetahikardije. poezija ih jako radi i nadaju se da će tako zaraziti i druge, gradeći pesmu po pesmu u zgradi poezije za ljude. znači za sve ljude. ajd dobro, skoro sve ljude. dok se ne izborimo za svet u kojem će poezija zbilja biti za sve...

snimamo u studiju kod Daška&Mlađe i objavljujemo na njihovom podcastu: Daško&Mlađa

2/24/20

Puna Usta Poezije 006 - 23.02.2020

★poslušajte Žakovu šestu PUP epizodu koju je tajno snimio samo za Maju Solar čitajući njenu poeziju i posvetio joj to kao poklon pred odlazak ! poeziju prati muzika benda Cocteau Twins uz čiju je ploču ''Treasure'' Maja jednom umrla od ljubavi, što možete pročitati u njenoj zbirci ''Bez Začina''★

snimamo u studiju kod Daška&Mlađe i objavljujemo na njihovom podcastu: Daško&Mlađa

12/26/19

Puna Usta Poezije 005 - 26.12.2019

★poslednja emisija u 2019. godini PUPa je bila bučna i nježna : čitali smo poeziju Damira Nedića, Jasne Manjulov, Čarne Ćosić i Ota Horvata uz bend uSSSy : slušali smo “Le Vent Nous Portera” u (najboljoj) izvedbi Sophie Hunger : dobro se zajebavali i bili prepušteni tekstu : buka i ljubav : takva je bila cela ova godina u kojoj se rodila emisija : oooogromno hvala Dašku&Mladji koji su nam omogućili da damo strukturu dugogodišnjoj ideji : učimo : dijelimo : čitamo za vas : idemo dalje : želimo vam mnogo poezije buke nježnosti oko svega i u 2020★

snimamo u studiju kod Daška&Mlađe i objavljujemo na njihovom podcastu: Daško&Mlađa

12/18/19

Puna Usta Poezije 004 - 18.12.2019

★u četvrtoj epizodi smo uz muziku Tomáša Liške čitali pesme ALENA BRLEKA, STANKE HRASTELJ, SINIŠE TUCIĆA i DORTE JAGIĆ + slušali “Blackmail” od Swans-a★

snimamo u studiju kod Daška&Mlađe i objavljujemo na njihovom podcastu: Daško&Mlađa

12/12/19

Puna Usta Poezije 003 - 12.12.2019

★u trećoj epizodi čitali smo pesme Asje Bakić, Bojana Todorovića, Staše Aras i Fride Šarar, slušali bračku magiju Valentina Boškovića, družili se sa drugarima iz na ivici ofsajda i dobili podršku i korisne savete, pa izvol’te izvolt’e★

snimamo u studiju kod Daška&Mlađe i objavljujemo na njihovom podcastu: Daško&Mlađa

12/4/19

Puna Usta Poezije 002 - 6.12.2019

★ajmeeee koliko smo duboko padali u drugom PUPu, a i plesali smo uz muzičku stvar koji smo ovog puta odabrali, mahnito skakali u studiju i uživali, nadamo se da ćete i vi uživati kao kada se vozi bicikl, skakuće cik-cak, stavi glava u rernu a može i u dubok snjeg, dakle, pesme AIDE BAGIĆ, VITOMIRKE TREBOVAC, NENADA JOVANOVIĆA i VOJISLAVA DESPOTOVA a sve uz pesmu grupe Kim ''Jugoslavija'' kao i muzičku podlogu ''Stories Of The Astral Lizard'' benda The Re-Stoned★

snimamo u studiju kod Daška&Mlađe i objavljujemo na njihovom podcastu: Daško&Mlađa

11/28/19

Puna Usta Poezije 001 - 27.11.2019

★u prvoj epizodi podcasta PUNA USTA POEZIJE čitali smo pesme Željke Horvat Čeč, Tanje Stupar Trifunović, Jelene Andjelovske i Dinka Kreha, slušali smo pesmu Lene Lovich ''Lucky Number'', a sve čitali uz muzičku pozadinu Explosions in the sky -The only moment we were alone + uspeli smo sve sklopiti da bude samo 18 minuta★

snimamo u studiju kod Daška&Mlađe i objavljujemo na njihovom podcastu: Daško&Mlađa

11/17/19

Puna Usta Poezije 000 - 16.11.2019

★u nultoj pilot epizodi smo čitali poeziju Ljiljane Jovanović, Marka Pogačara, Ilhana Pačariza i Marije Dejanović, sve to uz album New Ancient Strings od Toumani Diabaté Ballaké Sissoko, a u središnjem samo-muzičkom dijelu smo slušali The Cure ''A Letter To Elise''★

snimamo u studiju kod Daška&Mlađe i objavljujemo na njihovom podcastu: Daško&Mlađa

10/24/19

Je suis un soir d'été - Jacques Brel

Et la sous-préfecture
Fête la sous-préfète
Sous le lustre à facettes
Il pleur des orangeades
Et des champagnes tièdes
Et les propos glacés
Des femelles maussades
De fonctionnarisés

Je suis un soir d'été
Aux fenêtres ouvertes
Les dîneurs familiaux
Repoussent leurs assiettes
Et disent qu'il fait chaud
Les hommes lancent des rots
De chevaliers teutons
Les nappes tombent en miettes
Par-dessus les balcons

Je suis un soir d'été
Aux terrasses brouillées
Quelques buveurs humides
Parlent de haridelles
Et de vieilles perfides
C'est l'heure où les bretelles
Soutiennent le présent
Des passants répandus
Et des alcoolisants

Je suis un soir d'été
De lourdes amoureuses
Aux odeurs de cuisine
Promènent leur poitrine
Sur les flancs de la Meuse
Il leur manque un soldat
Pour que l'été ripaille
Et monte vaille que vaille
Jusqu'en haut de leurs bas

Je suis un soir d'été
Aux fontaines les vieux
Bardés de références
Rebroussent leur enfance
A petits pas pluvieux
Ils rient de toute une dent
Pour croquer le silence
Autour des filles qui dansent
A la mort d'un printemps

Je suis un soir d'été
La chaleur se vertèbre
Il fleuve des ivresses
L'été a ses grand-messes
Et la nuit les célèbre
La ville aux quatre vents
Clignote le remords
Inutile et passant
De n'être pas un port

Je suis un soir d'été

3/20/19

Augustin Tin Ujević - Samo je san stvarnost (Stihove kazuje Željko Jacques Lučić)

Augustin Tin Ujević - Samo je san stvarnost

Stihove kazuje Željko Jacques Lučić

Samo je san stvarnost

Tu nema ni jučer, ni danas, ni sutra

Preostaje samo nada i očekivanje.

Zbivanja su u mašti, a misli su snovi o snovima.

Povijest je niz halucinacija, čovječanstvo živi u opsjenama,

a pogiba sa laži na usnama.

Kada umrem, htio bih da moje ime pripadne ne jednoj ulici ni nekoj zvijezdi,

no radije jednoj lijepoj, velikoj, mirišljavoj ruži.

Za mnom da zaplaču Marije, ali samo lijepe

i da se skupe esencije proliju u ljubavno izgaranje nad lomačom tijela.

Da smrt moja ne došavši prerano ni prekasno bude motiv za dublju,

svečanu muziku energije koja pročišćuje.

Jer patnja mora da je zaslužila jednu vječitu ljepotu.

I sve ove riječi jednom nasumce bačene u vjetar, da se vrate drugi put,

s dubljim stalnijim zvukom i čišćim značenjem,

da se dogodi saznanje proljeća.

7/19/18

Što je rekao upaljač - "ZEMLJA ZEMLJA" Marko Pogačar

Ja, sunčev šegrt, sišao sam sa divljeg srca
i ušetao vođen revolucionarnim namjerama
naoružan jasnom idejom i svojim otrovnim jezikom
u vrtić mirne radničke četvrti.

započinjala je nastava vjeronauka.
postrojena pred pločom, jedno drugom do uha, uspravna
kao nebeski tim dok zvoni božanska himna,
djeca su lomila zube na lozinkama.

ja, sunčev šegrt, u jednom sam bio durutist, znao sam
crkva u plamenu je jedina crkva koja osvjetljava.
u meni je odjednom niknulo nešto od mojeg majstora, ona
odlučnost kojom se prepušta poslu,
i riješio sam da im rastopim plombe.

ja, sunčev šegrt, uspeo sam se na jednu prevrnutu kahlicu
i do dugo u noć, sve jače svijetleći, vikao
ustajte, prezreni na igralištu, ustanite
poniženi u pješčaniku.

Marko Pogačar - ZEMLJA ZEMLJA

3/27/18

Smrtnici, Amila Kahrović-Posavljak

Prirodom smjernom sanjamo mi

Koja se svojom truhlinom kiti

Al snove kida nam nutarnji glas

Neće vas biti

Plodove svijeta jest ćemo opet

I tople kiše sanjivo piti

Sve namjere, ipak, kidat će glas

Neće vas biti

Putovat ćemo, velim ti, svijetom

U njegovim borama i šumama se kriti

A svuda tutnji nebeski glas

Neće vas biti

Jednom sav svijet bit će naš

I njegovu ljepotu mi ćemo žiti

Ipak njime odzvanja glas

Neće vas biti

Kad mrklina smrti nama se skiti

U skutama dana htjećemo spas

Neće vas biti

Sve nade zgasnuće teški nam glas

Amila Kahrović-Posavljak

Soterologija - "Makulalalalatura" Maja Solar

jutros od pola šest
ne bih se probudila da me nije spasio
zeleni čaj

pokušala sam da spasim svinju
od koljača
prišla čoveku i ženi
objasnila im da sam vegan
i šta to znači
koliko loše karme
će navući zbog razmene energije
objasnila im to preko procesa entropije i negentropije
crtala im Šredingerovu jednačinu
pomolila se za njih
pogledala u njihove natalne karte
videla mesečeve čvorove u osmoj kući
opet ih molila da to ne rade
plakala
kričala
skvičala je svinja
kucala sam sms policiji
ali nisu došli da spase

strmoglavila sam se u očaj
krv je prskala na sve strane
ključala sam
previrala
unezverila
upiškila se od straha
oznojala se u crvenom džemperu
ispljuvala očnjake koji su mi ispali
pomamila se
raspalila
uzela nož
i ubadala SVINJU
urlala
gutala
proždirala tek umrtvljeno meso

!!!!!! spasila se spasila spasila spasila !!!!!!
(bez Velikog Njega)

Maja Solar, "MAKULALALALATURA"

9/10/17

Ekonomija štednje - "Bez začina" Maja Solar

jako mi se sviđa kad dan počne samo jednim ili sa dva

nervna sloma

protegnem se

pojebem se tri puta u sedam poza

mahnem svim manijama pospem puder

po ćoškovima

sa četiri ruke isprosim na ulici kelj raštan blitvu

i paučinu za ušuškavanje živaca

posle popijem čaj

za veću izdržljivost besparice

prevaziđem nekako osamnaest tupih buljenja uprazno

zavrtim dah kao na srebrnom klizalištu

ne ispratim dnevne vesti i smanjim napade panike na deset

po podne si čestitam

najviše mi se sviđa kad otvorim prozore i pustim sunce da

se besplatno rasipa

preskačem lastiš dedlajnova sedim nepomično na stolici

hiperproduciram slova

da bih platila kiriju

ponekad i malo hrane

pojačam mrmljanje kada bogate komšije pojačaju bušenje

i sređivanje vlastitih stanova, zdravo komšije, sećate li se

još vremena kad

se gradilo tako da su svi bili zbrinuti i nikome instalacije

da ne trule? ili je to

jedna od mojih šest dnevnih fatamorgana

prva je kad zamišljam pečena jaja sa paradajzom

predivno je kad se dan završi a još sam živa

potapšem svoja dva psa od stiropora

kroz prozor sumrak bistar

opran od suza

mesec plazi dugački jezik

i usisava želje

ponovo si čestitam što sam danas popizdila podnošljivo

štedela majstorski ma vrhunski akrobatski

štedela sebe i druge

Maja Solar “Bez začina”

5/8/17

Feniks

Da l' varkom čaraš po mom čelu?
O ti u meni odsutnost mene!
Mogućnost krila u mome telu
i neke svetlosti zaleđene.
I neke svetlosti zaleđene.

Jesi li možda java pozna?
Kada se kasno ostvaruje
obećanje cvetova za porozna
vremena kojim sjaj putuje.
Vremena kojim sjaj putuje.

Cvet si što živi u mrtvom telu,
a ne zna ime događaju.
Koji rascveta ružu belu
za potonuli plamen u maju.
Za potonuli plamen u maju.

Sjaj koji sebe ne upozna,
gorkim stvarima blagost vrati.
Da l' će ta svetlost ikad sjati?
Da l' će ta svetlost ikad sjati?

Da l' varkom čaraš po mom čelu?
Ili si možda java pozna?
Cvet što živi u mrtvom telu.
Sjaj koji sebe ne upozna!
Sjaj koji sebe ne upozna!

Branko Miljković

4/20/17

Pobratimstvo lica u svemiru

Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
I ono sve što ti bje, ču i sto sni
gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom.

Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje!
One u drugima žive.
Mi smo svi prešli iste putove u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
traženja, i svima jednako se dive.

Sa svakim nešto dijelis, i više vas ste isti.
I pamti da je tako od prastarih vremena.
I svi se ponavljamo, i veliki i čisti,
kao djeca što ne znaju jos ni svojih imena.

I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele,
i sni su naši sami iz zajednickog vrela.
I hrana nam je duše iz naše opće zdjele,
i sebični je pečat jedan nasred čela.

Strašno je ovo reći u uho oholosti,
no vrlo srećno za očajničku sreću,
da svi smo isti u zloći i radosti,
i da nam breme kobi počiva na pleću.

Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi
dalekoj, raspreden, a ovdje u jednoj niti,
u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu sto jezdi,
pa kad ću ipak biti tamo u mojoj biti?

Ja sam ipak ja, svojeglav i onda kad me nema,
ja sam šiljak s vrha zrtvovan u masi;
o vasiono! ja živim i umirem u svjema;
ja bezimeno ustrajem u braći.

Stojimo čovjek protiv čovjeka, u znanju
da svi smo bolji, medjusobni, svi skupa tmuša,
a naša krv, i poraz svih nas, u klanju,
opet je samo jedna historija duša...

Augustin Tin Ujević

4/10/17

Pohvala svetu

Ne napuštaj me svete.
Ne idi naivna lasto.

Ne povredite zemlju.
Ne dirajte vazduh.
Ne učinite nikakvo zlo vodi.
Ne posvađajte me sa vatrom.
Pustite me da koračam
prema sebi kao prema svome cilju.

Pustite me da govorim vodi.
Da govorim zemlji.
I ptici koja živi od vazduha.
Glas moj ispružen kao živac
pustite me da govorim.
Dok ima vatre u meni.
Možda ćemo jednom moći
da to što kažemo dodirnemo rukama

Ne napuštaj me svete!
Ne idi naivna lasto!

Branko Miljković

Pjesnička agitacija, Vlado Martek, Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

Louange au monde

Ne me quitte pas le monde.
Ne t'en va pas l'hirondelle naïve.

Ne blessez pas la terre.
Ne touchez pas de l'air.
Ne faites pas aucun mal à l'eau.
Ne me fâchez pas avec le feu.
Laissez-moi marcher
vers soi-même, comme vers mon but.

Laissez-moi parler à l'eau.
Parler à la terre.
Et à l'oiseau qui vit d'air.
Ma voix prostrée comme un nerf.
Laissez-moi parler
tant qu'il y a du feu en moi.
Peut-être un jeur on pourrait
toucher avec nos mains ce qu'on a dit.

Ne me quitte pas le monde.
Ne t'en va pas l'hirondelle naïve.

Branko Miljković
traduit par: Željko Jacques Lučić